Japanski kalendar

U Japanu se od 1.1. 1873. koristi gregorijanski kalendar sa lokalnim imenima za mesece i uglavnom fiksiranim praznicima. Pre 1873. je korišćen lunisolarni kalendar, adaptirana verzija kineskog kalendara.Još uvek su u upotrebi japanske ere.

Godine
Od usvajanja gregorijanskog kalendara, u Japanu su korišćena tri različita sistema za brojanje godina:
-Zapadna oznaka - Anno Domini (Naša era ili Nova era) (西暦, seireki)
-Ime japanske ere (年号, nengō), na osnovu vladavine aktuelnog cara; godina 2008 je Heisei 20
-Carska godina (皇紀, kōki), na osnovu mita da je Japan osnovao Imperator Jimmu 660. pne.

Od ova tri načina, prva dva su još uvek u upotrebi. Carski kalendar je korišćen od 1873. do kraja Drugog svetskog rata.

Meseci
Moderna japanska imena meseci u doslovnom prevodu znače "prvi mesec", "drugi mesec" itd. Odgovarajući broj je kombinovan sa sufiksom -gatsu ("mesec"):

Januar - 一月 (ichigatsu)
Februar - 二月 (nigatsu)
Mart - 三月 (sangatsu)
April - 四月 (shigatsu)
Maj - 五月 (gogatsu)
Jun - 六月 (rokugatsu)
Jul - 七月 (shichigatsu)
Avgust - 八月 (hachigatsu)
Septembar - 九月 (kugatsu)
Oktobar - 十月 (jūgatsu)
Novembar - 十一月 (jūichigatsu)
Decembar - 十二月 (jūnigatsu)

Pored ovoga, svaki mesec ima tradicionalno ime, koji neki još uvek koriste u oblastima kao što je poezija; danas se od 12 imena još uvek često koristi shiwasu.

Ime meseca - (prevedeno značenje):

Januar - 睦月 (mutsuki, mesec privrženosti)
Februar- 如月 ili 衣更着 (kisaragi ili kinusaragi, promena odeće)
Mart - 弥生 (yayoi, novi život; početak proleća)
April - 卯月 (uzuki, mesec u-no-hana-e; u-no-hana je cvet, genus Deutzia)
Maj - 皐月 ili 早月 ili 五月 (satsuki, mesec posta)
Jun - 水無月 (minatsuki ili minazuki, mesec vode — znak 無 , koji obično označava negaciju, ovde predstavlja ateji, tj. koristi se samo za glas "na". U ovom imenu na je zapravo prisvojna rečca, tako da Minazuki znači "mesec vode", a ne "mesec bez vode").
Jul - 文月 (fumizuki, mesec knjige)
August - 葉月 (hazuki, mesec lista)
Septembar- 長月 (nagatsuki, dugi mesec)
Oktobar - 神無月 (kaminazuki ili kannazuki, "mesec bez bogova"). U provinciji Izumo, današnjoj prefekturi Shimane, ovo je ispravljeno na 神有月 ili 神在月 (kamiarizuki, pribl. "mesec sa bogovima"), jer se veruje da se svi bogovi okupljaju tamo radi godišnjeg okupljanja u svetilištu Izumo.
Novembar - 霜月 (shimotsuki, mesec mraza)
Decembar - 師走 (shiwasu, sveštenici trče; tako je nazvan jer su sveštenici zaposleni držanjem molitvi za kraj godine i blagosiljanjem).

Podele meseca
U Japanu se koristi sedmodnevna nedelja/tjedan, u skladu sa zapadnim kalendarom. Sedmica, sa imenima dana koji direktno odgovaraju onima koja se koriste u Evropi, donesena je u Japan oko 800. godine. Ovaj sistem je skoro isključivo korišćen u astrološke svrhe do 1876, malo nakon usvajanja zapadnog kalendara. Fukuzawa Yukichi je bio ključna figura u odluci da se prihvati ovaj sistem kao izvor zvaničnih imena za sedmične dane. Imena potiču od pet vidljivih planeta, koje su prethodno nazvane po pet kineskih elemenata (drvo, vatra, zemlja, metal, voda); preostala dva imena potiču od Meseca i Sunca (Jin i jang).

Japanski Romanizacija Element                       Prevod
日曜日 -nichiyōbi  -      Sunce   -             Nedelja
月曜日- getsuyōbi   -     Mesec  -              Ponedeljak
火曜日 - kayōbi  -     Vatra (Mars)    -    Utorak
水曜日 - suiyōbi   -    Voda (Merkur)      -  Sreda
木曜日 - mokuyōbi   -    Drvo (Jupiter)    -    Četvrtak
金曜日 - kin'yōbi   -    Metal/Zlato (Venera) - Petak
土曜日 -doyōbi   -    Zemlja (Saturn)   -     Subota

U Japanu se mesec takođe približno deli u tri 10-dnevna perioda (dekade). Svaki se zove jun (旬). Prvi je jōjun (上旬), drugi chūjun (中旬) i poslednji, gejun (下旬). Oni se često koriste da se označi približno vreme, npr. "temperature su tipične za jōjun aprila/travnja"; "glasanje o predlogu zakona se očekuje tokom gejun-a ovog meseca".

Dani meseca
Svaki dan meseca ima polusistematično, ali bez nekog pravila formirano ime:

1 - 一日 - tsuitachi (ponekad ichijitsu)
2 - 二日 - futsuka
3 - 三日 - mikka
4 - 四日 - yokka
5 - 五日 - itsuka
6 - 六日 - muika
7 - 七日 - nanoka
8 - 八日 - yōka
9 - 九日 - kokonoka
10 - 十日 - tōka
11 - 十一日 - jūichinichi
12 - 十二日 - jūninichi
13 - 十三日 - jūsannichi
14 - 十四日 - jūyokka
15 - 十五日 - jūgonichi
16 - 十六日 - jūrokunichi
17 - 十七日 - jūshichinichi
18 - 十八日 - jūhachinichi
19 - 十九日 - jūkunichi
20 - 二十日 - hatsuka (ponekad nijūnichi)
21 - 二十一日 - nijūichinichi
22 - 二十二日 - nijūninichi
23 - 二十三日 - nijūsannichi
24 - 二十四日 - nijūyokka
25 - 二十五日 - nijūgonichi
26 - 二十六日 - nijūrokunichi
27 - 二十七日 - nijūshichinichi
28 - 二十八日 - nijūhachinichi
29 - 二十九日 - nijūkunichi
30 - 三十日 - sanjūnichi
31 - 三十一日 - sanjūichinichi

Tsuitachi je izmenjeno od tsukitachi, što znači "prvi [dan] meseca". U tradicionalnom kalendaru, poslednji dan meseca je nazivan 晦日 misoka. Danas su mnogo češći nazivi za brojeve 28-31 plus nichi. Ipak, misoka se dosta koristi u ugovorima itd., čime se pojašnjava da isplata treba biti obavljena na ili do poslednjeg dana meseca, koji god da je to redni broj dana u mesecu. Poslednji dan godine je 大晦日 ōmisoka ("veliki poslednji dan"), taj termin je još u upotrebi.